“…u meni je nekada bilo samo zrno, tiho bez imena i bez sjaja. Zemlja me je pritiskala, ali nisam pucao, učio da se sabijam u sebe. Tama me nije progutala, naterala me je da pronadjem sopstvenu svetlost. Ivice koje sada blistaju zasluga su pritiska koji me je sekao iznutra. Gde drugi pucaju, ja postajem dijamant. I danas znam: ono što izgleda kao kraj, zapravo je početak mog sjaja.”